На матурској екскурзији

Сећате се када смо се на самом почетку представили као будући интелектуалци и доктори хумора? Е,  није се ништа променило, баш такви смо прошетали европским престоницама и можда оставили неки траг.

bratislava

Упознавање са Братиславом

Прва дестинација је била Братислава,  као леп предах на нашем дугом путу. Иако уморни од вишечасовне вожње, помно смо слушали водича који нас је упознао са главним градом Словачке и његовом историјом. Боравак у Братислави је био релативно кратак, али је то био  почетак упознавања једног дела Европе. Овај град има нешто заједничко за Бачком Паланком – то је Дунав, на чијој смо обали седели, чекајући аутобус да нас повезе до крајњег одредишта – Прага.

Професори Којић и Звијер ухваћени у тренутку непажње 🙂

Чешка нас је дочекала са лепим временом, а Праг је уз то дефинитивно имао шта да покаже. Као доминатна грађевина која је својом лепотом на све нас оставила велики утисак,  издвојила се готичка катедрала Светог Вида. За њом по лепоти не заостаје ни Карлов мост, за који се везују многе приче, а мене су нарочито фасцинирали људи  који су потпуно растерећени шетали по њему. Гужва на мосту ама баш никоме није сметала.

Праг је дефинитивно оправдао наша очекивања, чак и више од тога. Провели смо у њему цео дан, што уз професоре и водича који нам је откривао његову историју и знаменитости, на врло занимљив и питак начин, што као слободни стрелци, размилевши се по његовим златним улицама, продавницама, пабовима.

Након целог дана проведеног у чешкој престоници, пошли смо на заслужени одмор у хотелу Juno који се налази на перферији града.

Тешко нас је било све окупити за фотографисање – у Прагу нам је то скоро успело

Следећег дана запутили смо се у Немачку у обилазак Дрездена, града који лежи на реци Елби. Оно што ме је изненадило је да овај град није ни у пола стар као што изгледа. Након потпуног разарања у Другом светском рату, на обнављање је чекао скоро пола века, све до пада Берлинског зида. Од деведесетих до данас, потпуно је реконструисан, тако да док шетате његовим улицама, имате утисак као да сте упловили у прошлост.

Разгледање дворца Цвингер уз занимљиву причу о Авусту Јаком и његовим женама

Ако је Праг био најлепши, Дрезден је за појединце био најузбудљивији град. Опростили смо се од њега пред сам залазак сунца.

За захер-торту чека се у реду

Пред нама је остала још једна узбудљива посета и још један леп европски град –  главни град Аустрије. Пошто смо Беч посетили у повратку за Србију, било је мало времена да га боље упознамо, али сасвим довољно да кажемо да смо у најлепшим улицама Беча попили кафицу и појели по коју Моцарт куглу. За нас је овај град значио и још који сат до краја нашег путовања, још који сат до завршетка наше матурске екскурзије.

Када све сагледам две недеље касније, општи утисак је и више него одличан. Најлепши осећај који сам понела са екскурзије нису толико градови којима смо шетали, нити грађевине којима смо се дивили,  већ атмосфера која је владала током целог путовања.

То смо ми. Са нама увек путује и хумор и добро расположење као и ове четири године.

Миљана Теодоровић

Advertisements

Пут Алпа – Репортажа из Швајцарске

На брдашцу изнад Трогена, где су саобраћајни знаци у виду смајлија и крава на путу, где је трава беспрекорно покошена, налази се дечије село Песталоци. Ми смо се баш тамо упутили почетком ове школске године.

12380790_10208405419839462_900954889_o
Нас 40 ђака из Бачке Паланке и Сомбора изашло је из аутобуса након двадесетчетворочасовне вожње и закорачило у незаборавну авантуру. Швајцарска нас је великодушно дочекала лепим временом, а Данијел и Мартин, наши учитељи, са осмехом.

Сместили смо се у нашу дрвену кућу у Песталоци селу. Кућа има све што је потребно да нам боравак учини пријатним и лагодним. Нас је двадесет и троје, али се овде осећамо сасвим комотно. Нашa кућа је међу најстаријим у селу које носи име по великом швајцарском педагогу и реформатору образовања Јохану Хајнриху Песталоцију. Ове куће су после Другог светског рата биле дом ратним сирочићима из Европе, а касније и са Тибета.

За време нашег боравка у селу, десило се и окупљање Тибетанаца који су некада овде живели. Неки од њих су овде боравили пре 40 и више година.
Данас се у овој школи у Алпима одржавају пројекти интеркултуралне размене деце и младих. Хуманитарну улогу Песталоција заменила је образовна.

Пред нама су биле две недеље дружења и упијање свих чари које нам је нудила природа око нас. Већ првих пар дана смо морали да уђемо у нову, за нас необичну рутину. Она се састојала од одржавања наше заједничке куће, прања суђа, одлажења у школу, а уз све то смо се привикавали на швајцарску тачност.
У школи смо учествовали у радионицама, су од нас захтевале пажњу и укљученост, много већу од оне на које смо навикли. Отварали смо и обрађивали пуно нових тема, као што су права деце, дискриминација, интеркултуралност, идентитет… Кроз њих смо се боље упознали са вршњацима из Сомбора, а са некима од њих и спријатељили. Заједничке радионице са вршњацима из Белорусије су биле посебно занимљиве, јер су нам пружиле прилику да ближе упознамо децу из друге, географски удаљене, а по много чему блиске земље. Било је веома узбудљиво учити и сарађивати са њима.

Најзанимљивија активност била је припрема наше радио емисије, која се састојала од савладавања техничких детаља (коришћење микрофона, поставка гласа…), али и тимског рада на креирању програма који је требало да ослика наш боравак у Песталоцију на начин који је близак и занимљив слушаоцима.
Један од наших задатака, нама можда и најважнији, било је представљање наше земље, њених обичаја и традиције, као и града из ког долазимо. Припреме за ову презентацију започели смо још у Србији, у сарадњи са нашим супервизорима који су нам давали упутства и смернице, а наставили у Швајцарској, у паузама између радионица, у сарадњи са другарима из Сомбора.

12388152_10208405419919464_393799696_n
Викенд је био рехзервисан за излете и уживање у швајцарским градовима. Посетили смо Сен Гален, Цирих, Луцерн, прошетали смо обалом Боденског језера кога називају још и немачко море, попели се на врх Сантос (виско 2502м) на коме смо доживели праву снежну мећаву након које смо били почашћени са дивним погледом на Алпе. Такође смо посетили едукативни центар науке „Технорама“ где смо између осталог видели Теслин кавез и исробали експеримент са високофреквентним струјама.

12364026_10208405419479453_1218094279_o12366702_10208405419679458_1786619315_n
Након ове незаборавне двонедељне авантуре дошло је време повратка. Сели смо у наш аутобус и са чежњом гледали како познате слике остају иза нас. Вратили смо се кући у школске клупе као сада већ познати „швајцарци“.
Међутим, то није била последња станица нашег путовања; остало је још да пренесемо стечено знање и искуство млађим ученицима, такође у виду радионица.
Може се рећи да се наше путовање ту и завршило али верујте ми ми смо још у Швајцарској.

Аутор: Миљана Теодоровић