Зашто програмирање

Готово је сигурно да се посао за ИТ стручњака веома брзо проналази, чак и у нашој земљи. Потражња је изузетно велика, а број програмера недовољан. Оваква ситуација је у нашој земљи а генерално и у свету, доводи до тога да су плате програмера знатно изнад просека.

Према анкети коју је извршила Startit заједница крајем 2015. године, просек плате програмера у нашој земљи је, веровали или не, 1250€. Поред тога занимљива чињеница је да је више од 50% испитаника није факултетски образовано.

Поставио сам пар питања ученицима наше школе, Дејану и Андрији, који се већ дуже време баве програмирањем.

Кад сте се први пут сусрели  са програмирањем?

img_1734

Са Дејаном у Песталоци селу у Швајцарској

Дејан: У 2010. години, недуго пре него што сам напунио 12 година. Прво сам се бавио модовањем игара.

Андрија: Сусрео сам се са програмирањем (ако бисмо то назвали тако) када сам правио један веб-сајт преко Нокија телефона. Тада нисам имао рачунар, али сам имао приступ интернету и убрзо сам нашао један сајт који даје бесплатан хостинг за мобилне веб сајтове, где сам годину дана куцкао XHTML странице из досаде. Међутим, први сусрет са правим кодовима је био кроз једну апликацију за 3D моделовање  која се зове блендер. Она у себи садржи  „Game Engine“ што је скуп алата потребан за прављење игрице. Тамо сам се први пут упознао са Python језиком, и научио неке од основних ствари.

Зашто сте одабрали баш програмирање као свој „занат“?

Дејан: Занимљиво је, тренутно се све више развија и блиска будућност ће се вероватно вртети око информационих технологија.

kovac

Андрија је био баш расположен за сликање

Андрија: Програмирање сам изабрао јер сам кроз своје авантуре по интернету видео да је велика потреба за програмерима и да је веома лако зарадити на томе. Такође сам уживао бацати сате на мале системе у игрици који нису радили, тако да сам сматрао да би ово било савршено за мене. После се испоставило да оно „лако зарадити“ није било истина, али још се нисам покајао.

Која грана IT индустрије је твој избор и зашто?

Дејан: Највише уживам у game developmentu, али све долази у обзир.

Андрија: Мој избор је Game Development, јер је  једноставно најзанимљивији. У играма све је могуће, а сваким даном се то чак и повећава са пројектима као Oculus Rift који омогућавају да и ми сами ускочимо у тај свет.

Да ли те већ  почели да зарађујете?

Дејан: Да, мислим да сам зарадио прве паре од програмирања када сам имао 15 година.

Андрија: Нашао сам запослење у једном тиму као фриленсер. Радио сам тамо пола године, али сам тај тим напустио због лошег менаџмента.

Много људи који траже програмере на фриленс тржишту, желе прво да виде претходна искуства и радове, што може да буде проблематично за нове програмере који желе нешто да зараде без великих обавеза.

Да ли планирате да наставите да се бавите овим послом у будућности?

Дејан: Да, засигурно.

Андрија: Наравно.

Шта би могла да буде лоша страна овог посла?

Дејан: Можда то што проводимо времена испред рачунара.

Андрија: …

Да ли мислите да  свакодневно вишесатно седење за рачунаром угрожава ваше здравље?

Дејан: Сигурно ми штети, пре свега очима. Мислим да би свакодневна активност, као на пример спорт, била сасвим довољна да се отклони већина могућих здравствених проблема.

Андрија: Многи кажу да штети, али ја говорим да и  мењање поза помаже. Наравно није здраво претварати се да си биљка по цео дан и зато  многе фирме обезбеђују својим запосленицима редовне теримне  у различитим салама за рекреацију.

А што се моје рекреације тиче – сад ћу да кренем, само још ову скрипту да завршим.

Имате ли неки савет за почетнике који би да крену с програмирањем али не знају како?

Дејан: Програмирање није нешто сто се учи преко ноћи, тако да треба бити одлучан и упоран. Сам интернет има сасвим довољно ресурса да би неко научио програмирање довољно да се бави тиме и зарађује.

Андрија: Мој савет би био да осмисле пројекат који би желели да ураде, и онда да нађу туторијал на Јутујубу који објашњава како да се то уради. Наравно, прва креација вероватно неће бити добра, али ће после сваког неуспеха доћи знање.

Како видите себе кроз 10 година?

Дејан: Обично не гледам толико далеко у будућност, али бих вероватно исто ово радио и тада, пошто не видим разлог зашто бих прекинуо.

Андрија: Кроз 10 година видим себе или како сам се скрасио у некој компанији у иностранству, са све са лепом платом, или како водим мањи тим за прављање игара, такође изван наше земље.  Све у свему,  планирам да завршим ФТН, а после тога видећу где ме живот одведе, изван наше државе.

Са Дејаном и Андријом разговарао: Милан Панин

 

Advertisements