Нелсон Мендела, борац за људска права

Нелсон Мендела, који је преминуо у својој 95. години, био је један од најцењенијих светских државника. Овај бивши председник и борац за слободу предводио је борбу за укидање режима апартхејда у Јужној Африци и увођење мултирасне демократије у својој земљи.

Слика

МЛАДОСТ

18.јул 1918: Нелсон Мендела рођен је у близини Квунуа, у Транскеију, као најмлађи син главног саветника племског клана Тембу.

1939: У Јоханезбургу је искусио систем апартхејда, који је црном становништву забрањивао да гласа, да путује без дозволе и да поседује земљу.

1944: Оснивао Омладински савез Афричког националног конгреса, заједно с колегом Оливером Тамбоом.

БОРБА

1952: Осуђен је због масовне кампање грађанске непослушности против неправичних закона коју је покренула његова партија АНЦ.

1956: Мендела и још 156 политичких активиста ухапшени су и оптужени за насилно рушење државног режима.

1960: Масакр у Шарпвилу-69 рних демонстраната је убијено када полиција  отворила ватру на учеснике мирних демонстрација. АНЦ је забрањен а Мендела је 1964. послат на издржавање доживотне робије.

Слика

ОД ЗАТВОРЕНИКА ДО ПРЕДСЕДНИКА

1990: Председник Фредерик де Клерк укинуо је апартхејд и забрану АНЦ. Мендела је 11. фебруара пуштен на слободу.

1991: Изабран за председника АНЦ.

1993: Нелсон Мендела је добио Нобелову награду за мир

1994: Постаје први црни преседник Јужне Африке.

1999: Предаје власт.

05.12.2013: Преминуо од инфекције плућа.

СликаНелсон  Мендела је  човек који нас је  задужио својим делима.  Он нам је показао да  је борба за  равноправност  свих људи тешка, али не и немогућа.  Изгубио је битку са болешћу,  али је оставио неизбрисив  печат на целу  данашњу цивилизацију.

Наводимо неке од његових речи.

-„Одбацујем расизам, јер га третирам као варварски чин, без обзира долазио од црног или белог човека.“

-„Борио сам се против белачке доминације и борио се против црначке домиације. Неговао сам идеал демократског и слободног друштва у којем све особе живе заједно у хармонији и с једнаким могућностима. То је идеал за који се надам да живим и да га остварим. Ако је потребно, за тај сам идеал спреман и да умрем.“

                                                                                                                                                                       Аутори: Марко Вигњевић и Андреј Хложан

Advertisements

С ветром уз лице

Живот је највећи дар који смо добили одмах по рођењу. Бескрајан циклус времена испуњен срећом, тугом, радошћу као и потешкоћама и проблемима. Од нас зависи да ли ћемо из игре живота изаћи као победници или губитници. Једно знам:  крај игре је увек присутан.

dsqdasd

Човеков највећи циљ, најчешће недостигнут, је упознавање самога себе, све остало су путеви ка срећи. На тим путевима се препречују проблеми, који уставри и јесу наша мотивација да идемо даље, да нађемо решење за њих, јер човек не може да живи без наде у боље сутра. Све оно што нам не допушта да храбро удишемо ваздух, без страха, је само испит у игри. Можемо да га положимо али и само скренемо са тог правог пута са препрекама, на неки који води илузијама, које су сама грешка. Са друге старне човек не би био човек када не би грешио. Уколико пође погрешним путем сваки нови дан његова је шанса да се врати на прави пут. Истина ће увек показивати прави правац.

Ако у своју књигу не напишемо ништа, по чему да нас памте? Свака исписана књига постаје дело које свакоме може бити путказ са упозорењима.
Онај који дотигне до самог врха, а под његовим ногама је било само дно, зна да цени живот који му је подарен. Иако је он само игра, он је и игра која нас може учинити живим чак и после смрти. Све зависи од нас.

Миљана Теодоровић (http://instagram.com/miljana12)